ŠAOLINSKI BUDISTIČKI HRAM: Monasi koji lebde u vazduhu! VIDEO

Lebdenje u vazduhu i neverovatna dinamika prikazana na ovim fotografijama otkrivaju svu požrtvovanost i posvećenost mladih šaolinskih monaha dok vežbaju u miru svog manastira.

Reč je o monasima tzv. Vestern šaolinskog manastira, koji se nalazi u gradu Žongšan, u provinciji Čongćin u Kini.

I dok su mnogi čuli za ovaj poznati kineski šaolinski hram, njegova ispostava na Zapadu je manje poznata, ali jednako zadivljujuća, s obzirom na sve ono što krasi ove mlade monahe.

Ono što je najimpresivnije dok gledate šaolin monahe je njihovo potpuno odsustvo osećaja za sopstvenu sigurnost.

Ali to je samo naizgled, u stvari uz pravilan trening ovi zahtevni pokreti nisu tako opasni.

U pozadini hrama se uzdižu predivne planine koje upotpunjuju očaravajući doživljaj objekta i dešavanja u njemu.

Inače, glavni šaolinski hram je osnovan u petom veku, a zbog povezanosti sa kineskim borilačkim veštinama, posebno šaolinskim kung-fuom, ovo je jedan od najpoznatijih hramova ove vrste u svetu.

Hram te njegova šuma pagoda uvršteni su 2010. godine u UNESCO-ov popis svetske baštine kao istorijski spomenik.

Hram Šaolin, jedno od najstarijih budističkih svetišta u Kini, postao je poznat širom svijeta 1982, kada je prikazan film „The Shaolin Temple“, u kojem je glavnu ulogu imao Džet Li, a koji je bio prva kinesko-hongkonška koprodukcija.

U to se vrijeme komunistička Kina tek počela otvarati prema Zapadu. Zahvaljujući tom filmu, čija se radnja odvija u hramu, porasla je i popularnost kung-fua.

Kung-fu borci u Kini su danas veoma cenjeni, a monasi više nisu zatvoreni unutar zidina hrama.

Šaolin je, ponajviše zbog kung-fua, postao odredište brojnih turista, a svoja borilačka znanja monasi su prije nekoliko decenija počeli prenositi i na učenike van samostana.

Život redovnika šezdesetih i sedamdesetih godina, u doba kulturne revolucije, bio je vrlo težak.

Komunistički režim Mao Cetunga nije im u potpunosti zabranio delovanje, ali im je oduzeo zemlju i mogućnost da proizvode hranu, pa su mnogi bili prisiljeni da napuste samostan.

Oni koji su ostali preživljavali su od hrane koju su im donosili seljaci koji su tih godina i sami bili više gladni nego siti.

Global CIR/NN