Šta svaki student mora da nauči iz poraza Ivane Španović?

Jedna zihernadla manje, nekoliko centimetara manje i jedna medalja manje.

Ono što se desilo Ivani Španović na takmičenju u Londonu dešava se studentima u svakom ispitnom roku, s naravno mnogo manjim posledicama.

Šta mi iz svih tih poraza treba da naučimo?

Pre svega treba da se otarasimo ružne navike koje je počela još u osnovnoj, a nije nas napustila ni do kraja fakulteta. Te čuvene rečenice “falio mi je bod za veću ocenu”, “falila mi je ocena za odličan” i uvek nam je tako falilo samo malo za nešto više.

Kada se samo setim tih svih moljakanja da se za jedan bod da viša ocena, pa čuvene “ako mi vi date četri, geografičarka će pet i odličan sam”.

To besomučno jurenje nehih “okruglih” brojeva čije značenje nam nije najjasnije, ali nas je neko ubedio da postoji ogromna razlika između 4,49 i 4,51, toliko velika da nam nije problem da moljakamo i bunimo se da stignemo do ovog većeg broja.

Ukoliko u tome ne uspemo, onda nas naravno profesor mrzi, debil je i sve se jednostavno urotilo protiv nas. Umislimo da smo toliko bitni da jedan profesor od tolike količine učenika odluči da kinji baš nas (naravno postoje slučajevi, ali to već prerasta u psihičko nasilje).

Odlazimo kući i kreće pravdanje, jer mi nismo uspeli u svojoj nameri – da dobijemo ocenu koju smo očekivali ili obećali roditeljima.

Taj jedan bod u slučaju Ivane Španović je bila zihernadla. Skakala je šest puta i kada je šesti put skočila, papir s brojem se pocepao i ostavo trag u pesku.

Da je imala jednu zihernadlu više verovatnoća da se to desi bi bila manja. Međutim, desilo se i to kada je naša atletičarka skočila najdalje, ali trag papira je taj skok skratio za nekoliko centimetara.

– Sve je jasno, broj se po pravilima računa kao deo tela i to je to. Nažalost, on je ostavio neki trag. Kao što oni nisu mogli da dokažu jasan trag, mi nismo mogli da dokažemo ni da ga nema, i oni su doneli takvu odluku.

Uopšte ne želim da se bavim time da li bi isto odlučili da je u pitanju neka Amerikanka. Nema mesta pričama o teoriji zavere – rekao je Goran Obradović, trener Ivane Španović nakon kraha u Londonu.

Dakle, umesto da razmišlja o tome kako njegovu kandidatkinju neko mrzi, on je pričao o objektivnim okolnostima.

Ukazao je na mogućnost da je odluka sudija ne bi bila takva da je neka druga takmičarka u pitanju, ali tim spekulacijama uopšte nije želeo da se bavi.

On sudije na takmičenju ne može da promeni. Može da uloži prigovor, podnese žalbu i to je to. Ako mu se ne sviđaju pravila igre, ne mora da učestvuje.

-Niko mi nije kriv za neuspeh, uspeh zaslužiš ili ne. Ne treba mi upitna zlatna medalja. Znam da mi ona pripada i da ću se izboriti za nju nekom sledećom prilikom – poručuje Španović.

Tako dolazimo i do činjenice da srednja škola i fakultet nisu obavezni i da ste sami izabrali da učite i da se pridržavate propisanih pravila, na čiju promenu naravno možete da učitete.

Ako mislite da vas profesor zakida tražite komisiju, ako vas komisija zakida idite dalje, ma sve do Bolonje i Strazbura ako treba ili jednostavno promenite ustanovu.

Pošto smo zaključili da nismo ostvarili željeni rezultat i da nam opanjkavanje profesora neće pomoći, a da je žalba suluda, šta je naš sledeći korak?

Počinjemo da se pravdamo, jer smo tri dana bili bolesni, crkao nam je bojler baš u trenutku kada smo imali najveću koncentraciju, bio je rođendan najboljem ortaku… Nakupiće se tu niz opravdanih i neopravdanih razloga za nepostizanje željenog rezultata.

Možda smo čak imali i idealne uslove da učimo i spremili ispit savršeno, ali nam je na putu do faksa prokuvao autobus, zakasnili smo na ispit i nismo imali dovoljno vremena sa na sve odgovorimo.

Šta god da je razlog, važno je da sledeći put pokušamo da umanjimo mogućnost da se to desi.

Naravno da ne možemo da promenimo vozni park GSP-a, ali možemo da krenemo ranije ili da uvek u šteku imamo pare da u takvim situacijama pozovemo taksi.

Lako je smisliti taktiku, ali je važno tražiti rešenje, a ne opravdanje.

Sledeći put zakačite još zihernadli, nađite način da to učinite.

Ukoliko vam je toliko stalo do tog još jednog boda za višu ocenu, pokušajte da se setite, da prepišete, da pametnim i pravim pitanjem od profesora saznate odgovor.

Zaista uvek postoji način.

Na kraju, čak iako sav trud ne uspe, jer papir uvek može da pukne i možda vam sve zihernadle ovog sveta neće pomoći, znajte da nije kraj.

“Takmičenje je gotovo, ali moja rešenost da budem najbolja na svetu je samo jača”, poručila je Španović.

To je misao koju treba da imate prilikom svakog neuspeha u životu, ma šta bio razlog za to.

Jeste bolno kada vam ono sto ste toliko želeli izmakne za tako malo, ali lekcije koje u tom trenutku naučite, način na koji tada upoznate sebe, ne može nadoknaditi sva olimpijska zlata.

Noizz.rs