SRBIJI JE ODREĐENA SUDBINA: Ko gura Srbiju u lažnu carinsku uniju i projekat konfederacije sa Albanijom

Piše: Dragan Milosavljević

Nekako u isti mah kada je iz EU došlo šest „dobronamernih“ zapovesti srpskoj vladi kako da dalje uspešno unapreduje politiku kolonizovanog dužnika, „procurila“je za javnost nevesela indiskrecija oko suštine misije izaslanika američke diplomatije (nižeg ranga od ministarskog), Hoit Brajana Jia. To je dalja „afrikanizacija“ Srbije.

Upućen je iz Vašingtona na kanabe Vučića u ulozi „burevesnika“ novih ustupaka Beograda Prištini i Tirani. I to baš uoči inauguracije AV od premijera u predsednika. Vučiću je predočeno „buduće povećano prisustvo SAD na Balkanu“ i, bez sumnje, šta se sve od njega očekuje u novoj ulozi, po američkim ocenama perspektivnog i kooperativnog budućeg šefa džave.

Pomoćnik zamenika državnog sekretara SAD, u senci poverljivih razgovora sa premijerom, odradio je ustvari smernice oko daljih budućih strateških planova Amerike na putu svile. Dakle, sličan posao kao i u Makedoniji gde je, očas, za razliku od najviših zvaničnika EU i „evropskog“ NATO-a, slomio predsednika Ivanova/ Naterao ga da vlast preda „tiranskoj“ koaliciji proalbanskog sorošoida Zavea.

Da se naslutiti da će posle njegove misije kod premijera lakše iči sa toliko osporavanim formiranjem vojske Kosova, koju obećava Haradinaj, a za koje je potrebno „prepoznati“ samo pet srpskih poslaničkih glasova posle predstojećih izbora i formiranja nove vlade u Prištini. Neće to biti baš neizovdljivo u korpusu preostalih podeljenih i zastrašenih Srba na Kosovu.

Oni su, objektivno, smešteni u geta „za zaštitu“ kao vid sporazuma sa Prištinom u Briselu a u „rešavanju“ njihovog pitanja daljeg opstanka. Slično je danas u Ugandi, u Africi, gde se diktator, nominalni predsednik Joveri Museveni, u konc logorima za navodnu zaštitu, „humanitarno“ obračunava i proredjuje u uslovima tihog genocida od gladi i bolesti neposlušno preostalo biračko telo.Ono koje ne pripada vladajućem plemenu ili konfesiji, ili partiji, svejedno. Jer to je Africi manje više isto. A sve više i na Balkanu. U Srbiji, to su dve veštački izdeljene na prvu i drugu. Onu lažnih (Udbinih) četnika i pravih komunista, kako god se u hodu presvlačili.

Museveni priprema i sedmi uzastopni predsednički mandat (Vučić je na pragu prvog) pod pokroviteljstvom SAD. A ta tehnologija, jamačno osmišljena van Afrike, seli se i na Balkan. Svojevremeno ovaj dopisnik Tanjuga bio je prvi novinar koji je novog lidera, kao pobednika u građanskom ratu intervjuisao na poprištu građanskog rata milionskih žrtava. U centru „Polja smrti Luvera“, preplavljenog stotinama hiljada kostura.

On je tada obećao bratstvo i jedinstvo između hrišćana i muslimana, Uganđana. U međuvremenu se cela tehnologija SAD preslikala u strategiju neokolonijalne afrkanizacije Balkana
Srbima na Kosovu je predodredjeno, posle svih obećanja i muka, da na narednim izborima u nadmetanja Albanaca za vladu dalje gradacije većinskog albanskog secesionizma, rade u korisit svoje štete. I izađu na glasanje u toliko mnogo kolona da sve podseća na tezge bogate pijačne ponude. I to robe pakovane, sortirane i uvezene jamačno van Kosova.

U međuvremenu, srpska javnost saznaje od bivšeg zamenika direktiora CIE Stivena Mejera da će „uskoro doći do promene granica na Balkanu“, očito kao realizacija zaostavštine upravo preminulog Zbignjeva Bžežinskog, svojevrsnog Fausta zaduženog za istrebljenje i malih i velikih Rusa.

On jeste konačno umro ali njegova zamisao, parčanje „nepouzdane Srbije“, nastavlja da živi u planovima američkih stratega i posle najnovijih izbora. Onih vojskovodja globale koji su svojevremeno osmislili „Bljeskove“, „Oluje“, a potom NATO „humanitarnu“ agresiju na Srbiju. Sve zarad otcepljenja Kosova i preotimanja srpske teritorije za stvarnje hirbridne države Bondstil. Ustvari, generalštaba islamskog fundamentalizma, predvidjenog da zakuca na vrata Evrope. Inače, već pripremljene da bude američki protektorat.

Da se razumeti da će SAD biti i nadalje u Srbiji još prsutnije u ulozi strogog „mirovnog policajca“, angažovanog maksimalno i špijunski i diplomatski i medijski „da bi se sa ovih prostora proteraO“ uticaj Moskve

Ni manje ni više SAD se oglašavaju ovih dana, bez traženja pristanka Beograda, kao „opservator ponašanja (loših namera) Rusije“ na ovim prostorima. Uz preporuku Vučiću da se obaveže na visoki stepen skepse prema politici Moskve, posebno u Srbiji. I da nadalje „pažljivo osmatra“ Putina. Očito, ponovo smo dežurna lovina na balkanskom ražnju koji se vrti na „liniji vatre“ između Vašingtona i Moskve.

Istovremeno, Srbiji se nameće uloga mine na projektovanom „pojasu i putu“ Pekinga, kao sredstvo budućih ucena i eventualnih iznuđenih nagodbi sa preovladjujućom ulogom SAD.

Pritom je u javnost pušten (indiskretno) dan ranije i deo izveštaja NATO za Balkan koji je bio na dnevnom redu konferencije u Tbilisiju, Gruzija, u kome se Srbija optužuje za „sejanje tenzija na Balkanu“ i time grubo ruši mit, isključivo stvoren za domaću upotrebu, o Vučiću kao „faktoru stabilnosti“.

Tako je Beograd ponovo u fokusu pritisaka i ratne retorike, nalik onoj posle Rambujea, što je posredno priznao i Vućić, sve „čudeći se“, izjavom datoj na pola usta o „teškoj situaciji u kojoj se našla Srbija“.

To je zabrinjavajuća realnost za Beograd posle svih kompromisa i ustupaka Briselu. Ponovo dobija kaštige po glavi (stanovnika), umesto da je na tapetu međunarodne zajednice ratnohuškačka retorika Tirane i Prištine u kojoj se otvoreno oglašavaju teritorijalne pretenzije (ne) prirodne Albanije. Sve do Niša.

A one će biti realizovane ako Srbija odmah ne prizna (terorističku) državu Kosovo. Sve to puno podseća na novu operaciju lažne zastave u okvirima stare američke tehnike insceniranja povoda za ratne eskalacije, ako ucene ne daju željene rezulatate.

Ono što posebno izaziva pometnju u redovima Vučićevih „analitičara“ je kako ovu retoriku novih grubih pritisaka iz Vašingtona, koja paralelno ide i preko njihove miljenice iz EU Mogerinijeve, ukolopiti u postojeće stanje medjuameričkog rata oko impičmenta Trampa.

Posebno oko njegovog krajnjeg ishoda unutar establišmenta. Srbija je pred enigmom kome novu eskalaciju na Balkanu pripisati. Ličnostima ili „dubokoj globali“ koja manipuliše svojim marionetama na političkoj sceni i SAD i sveta u celini.. .

Da li „dati prednost „zaostalom uticaju klintonista, koji na Balkanu, kao najpogodnijoj lokaciji, pokušavaju da ruše Trampa i tako nastoje da obesnaže i njegovu predizbornu koncepciju nemešanja.

Ili sve valja posmatrati iz vizure nastavka iste neoimperijalne politike, zacrtane još pre pola veka u odnosu na Balkan, vođene sada samo drugim kadrovskim rešenjima a sličnom dinamikom. Sada direktno iz NATO i to ne samo kao vojnog nego i dominantno političkog faktora odlučivanja u globali.

Atlantska ratna mašina sada izranja, pogotovo posle samita i Trampove lekcije EU ropstvu u Briselu, kao dominantni i vojni i poltički stožer u komandovanju i Evropom, a sa Trampom kao gazdom najširih ovlašćenja koji jasno određuje visoke namete za prisustvo NATO kišobrana nad starom gopođom Evrpom. Tramp, usput, deli ponižavajuće ćuške (dičnim Crnogorcima) da uveseli svet.

U toj novoj politici bez prave uloge OUN i ostalih medjunarodnih mehanizama Vašington hoće u eri realnog zalaska svoje (pre)moći da se u stilu kaubojskog blefa (koji uvek ide do kraja i zato pobedjuje) nametne Kini i Rusiji. Najpre kao dominantni politički fator u odredjivanju sudbine sveta.

U tom scenariju SAD su, pod maskom ujedinjivanja Evrope, davno instalirale vlade proamaričke birokratije. A uz pomoć sorošoida zaustavile su poslednjih meseci započeti povratak nacionalnih državi u Evropi kao opravdanu reakciju na migrantske cunamije koji su direktna posledica američkih vojnih intervncija u Africi i na Bliskom istoku, Aziji..

Srbija je još jednom novi ogledni eksperiment u staroj retorici globalizma koja je aktivirana još devedesetih prošlog veka i već se u kuloarima atlantista tretira kao novi pilot projekt NATOlenda, neki kažu i Soršlenda istovremeno. Upravo da će biti tako je ovom novinaru, tada dopisniku Tanjuga iz Rima, predočio davne 1992. buduću ulogu Srbjie kao „poligona malih prljavih neokolonijalnih ratova“ tadašnji ministar spoljnih poslova ItalijeVinćenco Skoti. Ali tekst poslat agenciji, voljom grupe urednika, budućih osnivača Soroševe agencije Beta, prebega iz Tanjuga, završio je u košu. Kao i druga upozorenja iz Rima šta se sve sprema Balkanu i Srbiji.

Italijanski ministar Skoti je najavio da će se, preko povremenih smena partokratija, kako iz pozicije tako i opozicije, upravljati ostacima Srbije (zabeleženo u knjizi ovog autora „Balkanizacija Afrike, afrikanizacija Balkana“ – 2007.).

I zato ne čudi da Vučić, mimo svake logike evropskog puta, gura Srbiju u lažnu carinsku uniju. Ustvari u projekat konfederacije sa Albanijom, gde će Srbi u „Balkaniji“ imati podredjenu ulogu u odnosu na Arnaute.

U toj koncepciji Srbija je, nažalost, ponovo dobila ulogu ogledne bašte narastanja antihumanog i antislobodarskog projekta novog modela jeftine kolonije koja je pod samookupacijom i malo košta. Kaštigovana i demonizovana, sve vreme kao primer za opomenu onima koji bi pokušali da se odupru moćniku.

Od 2000. srpska nadklasa konvertita, koja pod pregovorima podrazumeva isključovo ustupke, izrasta medju najuspešnije manekene za reklamiranje NATO poretka. Oni već deceniju i po u Srbiji skrivaju od naroda belodanu istinu.

A to je da je kampanja globalista navodne borbe za ljudska prava potrebna kao povod za neokolonijalna osvajanja i bombardovanja neposlušnih naroda i država. A da je neoliberalna tranzicija alat za šišanje naivnih, a taj plen je berićetna nagrada NATO legijama koje postaju ključni deo vojne hunte bankara i proizvođača oružja u koju duboka globala uvlači novu administraciju…

(vaseljenska.com)