OPREZ! Vratite se kajmaku i slanini!

„Mnogi i ne sanjaju da u mesnim prerađevinama ima šećera”, kaže Branka Mirković, nutricionista.

Ukoliko trenutno sa detetom doručkujete musli preliven jogurtom i radujete se što dan počinjete na zdrav način, odmah se zaustavite!

Kako stručnjaci upozoravaju, takav obrok sadrži najmanje 12,5 grama skrivenog šećera.

Uz to, kako oni kažu, šećer stvara holesterol, koji je okidač za razne bolesti, ali i jaku zavisnost, koja se meri s onom heroinskom!

Takođe, toliki šećer utiče na gušteraču, koja proizvodi insulin neophodan za regulaciju nivoa šećera u krvi.

Dakle, taj doručak odmah sklonite sa stola i zamenite ga sirom, slaninom, jajima, kajmakom, puterom.

Jer skrivenog šećera ima tamo gde ga najmanje očekujete – u kobasicama, pašteti, kečapu, mleku, čak i flaširanoj vodi!

U Nemačkoj je objavljeno istraživanje o sadržaju šećera u raznim proizvodima, kojih ima i kod nas.

Kutija žitarica koje dajemo deci za doručak sadrži 43 odsto šećera, što znači da se u obroku od oko 60 grama nalazi čak osam kockica.

U jogurtu kojim prelivamo žitarice ima četiri kockice šećera u 2,5 decilitra (vidi okvir).

Jaja na sve načine za doručak

Mr. sci Kenan Mandra, nutricionista, dodaje da proizvodi koji se reklamiraju kao „fitnes“ imaju mnogo skrivenog šećera koji izaziva zavisnost, kao od heroina.

– U pitanju je isti mehanizam delovanja. Nikada ne treba konzumirati šećer, margarin, žitarice i proizvode od žitarica, sokove i slatkiše, supe iz kesice i instant obroke, hranu iz kesice, tube, konzerve, kutije, tetrapaka i slično.

Umesto toga bi trebalo da jedemo kupus, salate, brokoli, karfiol, patlidžan, paradajz, paprike, maslac, jaja, punomasne sireve, kefir, domaće suhomesnate proizvode, meso i ribu. Svako jutro započnite mlakom limunadom.

Osnov doručka su jaja na sve načine, domaća pršuta i kobasice, domaći punomasni sirevi, kefir i, ako možete da nađete, hleb bez brašna – navodi on.

Branka Mirković, nutricionista, kaže da je poznato da su šećeri zastupljeni u industrijskoj hrani.

– Da bismo samnjili njihov unos, trebalo bi da čitamo deklaracije. Nije samo konzumni šećer u pitanju. Sintetička fruktoza dobijena iz kukuruznog sirupa takođe se dodaje u hranu.

Mnogi i ne sanjaju da u mesnim prerađevinama ima šećera.

Ranije je bila zastupana teza da nam škode masnoće zbog holesterola, a isti taj šećer ga izaziva.

Takođe, šećer deluje na pankreas, u kojem se proizvodi hormon insulin da bi se regulisao nivo šećera u krvi.

Evidentno je da imamo povećan broj obolelih od dijabetesa među mladima. Jogurt sa više masnoće je kvalitetniji od onog sa manje jer se u njega dodaju ugljeni hidrati da bi bio gušći – objašnjava ona i dodaje da je krajnje vreme da se vratimo jajima, siru, slanini, kajmaku, puteru.

– Uz to, ako tome dodamo paradajz, papiriku i drugu sezonsku salatu i napravimo sendvič, eto zdravog doručka za decu i sve odrasle – kaže ona i dodaje da kukuruzni sirup stvara jaku zaivisnost, a stavlja se u paštetu, kobasice, kremove i druge proizvode.

Dete ne može da pojede šolju šećera, a šolju krema može.

A tolika količina šećera, kao što smo videli, vrlo je štetna. U kečapu, na primer, ima više šećera nego u sladoledu – zaključila je ona.

Količina skrivenog šećera

– 330 ml jogurta 45 g

– 1l mleka sa 3,5% masti 47 g

– 500 ml gaziranog soka 53 g

– 375 g žitarica 88 g

– 400 ml kečapa 100 g

– 250 g krema 200 g

– 500 g pahuljica za decu 225 g

– 500 ml vitaminske vode 16,5 g

Radmila Briza