Olupina koja fascinira i dan danas: Ovo su 10 stvari o Titaniku koje još uvek niste čuli!

Više od sto godina nakon što je nestao na dnu Atlantskog okeana, još uvek se raspredaju priče o čuvenom „nepotopivom brodu“.

Titanik ima još mnogo šta da vam kaže…

Naučnici gotovo da su prihvatili novu teoriju po kojoj je pun mesec, koji je obasjao nebo mesec dana pre sudara, zaslužen za katastrofu koja je odnela 1.2000 života.

Donald Olson sa teksaškog Univerziteta „San Markos“ tvrdi da je pun mesec 4. januara stvorio neobično jaku plimu koja je poslala ledeni breg severno, nanevši ga na glavnu putanju „Titanika“.

Kako naučnici tvrde, Mesec je tada bio veoma blizu Zemlji, a ponovo će nam se toliko približiti tek 2257. godine.

Oko pet novih „Titanika“ bi se moglo napraviti od novca koji je zaradio istoimeni film.

Naučni centar u Kaliforniji izračunao je da bi danas bilo potrebno 400 miliona dolara za izgradnju ovakvog broda.

Film „Titanik“ koji je režirao Džejms Kameron je od 1997. godine zaradio 1,84 milijardi dolara, što bi bilo dovoljno da se napravi 4,6 replika ovog broda.

U ovu cifru nije uračunat novac zarađen 3D verzijom filma koji se 2012. ponovo našao u bioskopima.

Nova istraživanja pokazuju da je i prelamanje svetlosti bilo kobno, pa tako britanski istoričar Tim Maltin veruje da je atmosfera u noći potapanja stvorila usliove koji su otežali posadi da uoči ledeni breg.

Takođe, i drugim brodovima je bilo teško da uoče „Titanik“ i pomognu putnicima.

Neobično prelamanje svetlosti koje se odvija noću izaziva priviđenja, što je zabeleženo na brodovima koji su se te noći nalazili u blizini „Titanika“.

Bendžamin Gugenhajm, milioner koji je putovao „Titanikom“, jeo bi obroke koji su uključivali odreske ovčetine i dimljenu sardinu.

Ovaj primer obroka naveden je u detaljnom meniju restorana slavnog broda, koji se može naći na aukciji, a očekuje se da će biti prodat za najmanje 95.000 dolara.

Međutim, i brojni drugi artifakti će se takođe naći u prodaji, tako da će kolekcionari s dubokim džepom biti u prilici da licitiraju za mnoštvo predmeta – od srebrnine do komadića stvarnog broda. Ova zbirka se procenjuje na 189 miliona dolara.

Kako prenosi BBC News, preko dva miliona je izdvojeno za da se očuva dok u Belfastu u kojem je „Titanik“ napravljen, što je najveća pojedinačna investicija koju je izdvojilo britansko Ministarstvo za zaštitu životne sredine kako bi sačuvalo neki istorijski spomenik.

Na brodu se nalazilo 20 hiljada flaša piva, preko hiljadu i po flaša vina i osam hiljada cigareta. Sve ovo je bilo namenjeno putnicima prve klase.

Po ukravanju na „Titanik“, putnici prve klase su dobijali knjigu s 352 pesme. Muzičari na brodu su morali da znaju da odviraju svaku, i to po redosledu koji bi im putnici zatražili.

Od devet pasa, koliko ih se ukrcalo na brod sa svojim vlasnicima, samo dva su preživela – pomeranac i pekinezer.

„Titanik“ nije jedini koji je uništio ledeni breg Brodovi su nastavili da se bore sa ledenim bregovima do danas. Tako je posada jednog ribarskiog broda, nakon što je on udario o ledeni breg, morala da izbaci sav teret i sačeka skoro dve nedelje za spasavanje.

Olupina Titanika se nalazi skoro 600 kilometara od obale Njufaundlenda na dubini od 3.800 metara. Pronađena je 1. septembra 1985. godine, kada je bivši marinac i profesor okeanografije Robert Balard sa svojom posadom.

Vlade SAD-a, Kanade, Francuske i Velike Britanije su se dogovorile 2004. godine da će se ostaci Titanika čuvati netaknuti, kao i da će zaštititi lokaciju na kojoj se nalazi.

Mediji