Legendarna glumica zapanjila Amerikance: Moji najdraži prijatelji, od detinjstva do danas, su Srbi…

Šeron Ivon Stoun je rođena 10. marta 1958. godine u Midvilu (Pensilvanija). Njena majka Doroti je bila čistačica, a otac Džozef radnik.

Cilj njene majke je bilo da njena deca budu intelektualci, a ne radnici. Šeron ima dva brata, Majkla i Patrika i sestru Keli. Majkl je glumac.

Prvu ulogu je dobila 1980. godine u filimu Vudija Alena „Stardast Memoris“. Najveći je uspeh postigla u filmu „Niske strasti“ 1992. godine.

Nominovana je za Oskar 1994. godine za ulogu u filmu „Kasino“.

Pre nekoliko godina, u jednom intervjuu, poznata holivudska glumica opisala je svoj život i odrastanje uz prijatelje Srbe.

„Moji najdraži prijatelji, od detinjstva do danas, jesu Milica i njen brat Dušan. Oni su mi kao brat i sestra. Rođena sam u Midvilu, malom mestu u blizini Pitsburga.

U blizini su stanovali Milica i Dušan. Moji roditelji, Džo i Doroti, poreklom su iz Irske, a njihovi Milorad i Milunka iz Srbije.

Roditelji su nam radili zajedno u obližnjoj fabrici, a mi smo se družili neprestano.

Teta Milunka je često pravila hleb od kukuruznog brašna i uvek je nama slala polovinu. Sve sa njima smo delili, kao da smo bili jedna porodica.

Sećam se da sam kod njih često večerala taj kukuruzni hleb udrobljen u mleku. To je tako lepo, i taj ukus nikada neću zaboraviti.

Voleli smo se, pomagali, delili probleme i siromaštvo. Oni su nam bili do koske privrženi, gostoljubivi, puni razumevanja, plemeniti. U svemu smo se pomagali.

Sećam se da se moj otac otrovao i pao na poslu, prvi je dotrčao da mu pomogne čika Milorad i nije čekao hitnu pomoć nego ga je odneo do obližnje bolnice.

Imala sam problema u školi, ne zato što sam bila loš đak, naprotiv, bila sam najbolja, pa su me druga deca mrzela i nazivala bubalicom.

Milica i Dušan, i moj brat, štitili su me i pomagali u svemu.

Zajedno smo učili, pravili planove za budućnost. Onda su me zbog visokog stepena inteligencije 154, u 15. godini, prebacili iz škole Seger na univerzitet Edinboro.

Meni najdraže osobe bile su fizički udaljene, ali blizu meni u svemu.

Kada sam se zadevojčila, i kada su neki momci počeli da mi se udvaraju, a ja sam ih nadmeno odbijala, mnogi su želeli da mi se osvete.

Neki su se dogovarali da me grupno presretnu i siluju. Zbog toga su me Dušan i Majkl stalno pratili.

Milica me je nagovorila da se prijavim na takmičenje za mis. Tako je počela moja karijera zbog koje sam se preselila u Njujork. Oni su nastavili i dalje da me podržavaju, savetuju i vole do neba. Do dan-danas delimo sve tajne, sve radosti i nevolje.

Milica i Dušan su mnogo pomogli da se moj brat izvuče iz pakla droge, zbog toga im se posebno zahvaljujem.

Naš odnos je bio više od igre, prerastao je u trajnu vrednost, u prijateljstvo za sva vremena. Zahvaljujući toj relaciji, stekla sam snagu, moć, samouverenost, samostalnost…

Tetka Milunka, koja je iz Čačka, mnogo nam je pričala o Srbiji, a čika Milorad koji je poreklom sa Kosova, mnogo nam je pričao o svom zavičaju.

Za vrijeme bombardovanja 1999. godine, pokazivao nam je fotografije crkve u kojoj je kršten, a koja je srušena.

Milica i Dušan su nedavno bili u Srbiji, pričali su mi o svemu. I sada mnogo brinu zbog te nepravde vezane za Kosovo.

Zajedno smo razmišljali da organizujemo neki javni protest, ali u američkim medijima, na žalost, objavljuje se samo što ide u korist Albancima, jer je njihov lobi veoma jak.“

Blic