ISTINITA priča: Moj sin je NARKOMAN – evo šta sve radim da ga SPASIM!

Narkomanija je bolest. Narkomanija je strašna. Evo priče jedne očajne majke…

− Istrošila sam se posle svih ovih godina koliko pokušavam da pomognem svom detetu. Kao da se borim bez aduta, i čini mi se da polako gubim snagu.

Nekad pomislim da bi bolje bilo da se sve to već jednom kako god završi − samo da se završi. Hiljade njih su pre mene tako izgubile decu, pa zašto ne bih i ja bila među njima!

Tada bih možda mogla da nastavim dalje da živim − kaže umornim glasom žena koja već godinama vodi bitku protiv neprijatelja za kog danas više nije sigurna da je pobediv.

U vreme kad je njen sin bio na pragu zrelosti, otišla je u Austriju, da bi obezbedila materijalnu sigurnost za oboje, i što joj je bilo najvažnije − novac za njegove studije.

Posle razvoda od njegovog oca, za nju je to bio jedini način da mu pruži priliku da iskoristi šansu koju ima − on je zgodan, lep, izuzetno pametan plavooki mladić, kako ga majka opisuje.

− Posle dve godine, silom prilika sam doputovala u Srbiju bez ikakve najave i zatekla sam ga u užasnom stanju. Odmah sam počela da sumnjam, ali me je on razuverio tvrdnjama da ima problem sa alkoholom.

TRAŽILA SAM POMOĆ OD BIVŠIH NARKOMANA

Međutim, ubrzo se ispostavilo da je pre toga uzimao drogu, a da nisam čak ni posumnjala, pune dve godine! − navodi naša sagovornica (57) − Jedne večeri mi je sam sve priznao telefonom, a ja sam prvim avionom došla u Srbiju.

Tada počinje moja, odnosno naša zajednička borba sa drogom − priča.

Narednih sedam godina, jedan za drugim, smenjuju se pokušaji odvikavanja od heroina. Svi bezuspešni.

Mladić je dva puta odlazio na Kliniku za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj ulici, godinu i po dana je proveo u Crnoj Reci, lečio se na jednoj privatnoj klinici za detoksikaciju, gde su mu ugrađivani implanti koji uništavaju želju za drogom…

Ali, uvek joj se ponovo vraćao. Njihov život se pretvara u stalni strah, u kom majka prati svaki njegov korak, pokret, raspoloženje, svaku promenu u očima, na licu.

− Do tada nisam znala ništa o heroinu. Krenula sam od nule − čitala razne stranice na internetu koje pomažu ljudima sa problemom zavisnosti, sastajala se sa bivšim narkomanima koji su mi takođe pomagali svojim iskustvom i savetima.

Naravno, osećala sam se prevarenom, uplašenom. Što sam dublje ulazila u taj svet, sve više sam osećala strah − kaže ova žena.

POKLONILA SAM SINU JOŠ JEDAN ŽIVOT

Prošli su oni mnogo toga zajedno, ali, iako dugogodišnji zavisnik, ovaj mladić je svestan da je jedino majka sve vreme uz njega.

Ona ga je vratila u život kada se pre nekoliko godina predozirao, ona mu je davala veštačko disanje i brojala pokušaje da ga vrati, dok mu je radila masažu srca.

Ona je tada uspela da pobedi njegovu smrt, napustila posao da bi stalno bila sa njim, i ona je posle narednog neuspelog pokušaja lečenja razvalila vrata od kupatila da bi mu uzela špric.

− Borili smo se tada i otimali, kao lavovi, ali on me nikada, pa ni tada, nije udario niti je povisio ton na mene − seća se majka teških situacija u kojima je dobijala nadljudsku snagu.

IZGUBILA SAM VERU, OSTAJE MI SAMO NADA

Ipak, on trenutno sam uzima blokade, što majci još jednom daje nadu da je odlučan u borbi da ovog puta uspe.

Počeo je da trenira, vodi računa o zdravoj ishrani, a ona strepi da li će uspeti i posmatra ga jer jedino to joj preostaje.

− Umem odmah da prepoznam kad uzme heroin. Ten i oči mu posive, zenice se skupe u jednu tačkicu. Kapci mu padnu, smeje se, raspoložen je…

Ta sreća je lažna i nadam se da je više nikad neću videti.

Odlučila sam da više neću da ga kontrolišem, neka se bori sam, ne verujem mu uopšte.

Ako ponovo uzme drogu, rekla sam mu da neću da znam za njega.

Bolje je da ga sahranim tad nego da se svakoga dana plašim da ću ostati bez njega, sasvim sama − bori se sa ljubavlju i strahom majka za koju je odricanje od deteta možda poslednji način da ga spasi…

OVO je samo jedna od hiljade priča. Često, heroin je nepobediv…

Mediji